Pesnici

Pesnici su beskućnici
sa stotinu kuća
koje nose u džepu
pod vedrim nebom.

Pesnici su proroci
koje vreme ne prihvata,
jer je njihova istina
surova i mračna.

Pesnici su gosti vremena,
u slučajnom prolazu
koji vodi ih ka večnom
i celom.

Pesnici su najbogatiji
prosjaci na svetu,
jer njihovo ništa
je ljudima sve.

Pesnici levitiraju,
ne dodiruju zemlju
koja može opoganiti
njihovu misao i reč.

Pesnik je ptica, vazduh,
reč i smrt.

Zid

U znanju i slutnji
u galami i ćutnji
u snovima i zbilji

Kome smo krivi?

Dok grebemo malter
da probijemo zid
da bi videli svet

I shvatili let.

U nama je strah
jer slutimo krah
dok čovek plah

Nas vodi u mrak.

A zid je čvrst
ne može ga probiti
samo jedan prst

Šta smo dobili?

Stojimo nemi
dok gledamo bledi
do grla u bedi

Pogled nam bledi.

Srbin

Rođen sam na raskrsnici pre mnogo vekova.
U smrt, u plač, u radost i strah vodio me pisak trube.
Mnogi su putevi iz te tačke kretali,
to vidim sada, kad iza mene su vekovi.

Ja ne mogu da umrem, takođe nisam večan,
živim u vetru, listu, živim u pesmi i psovki.
Spavam na njivi, u bačvi rakije, šljiviku, kukuruzu.
Svakim krstom po malo umrem, svakim krštenjem se opet rodim.

Poraz slavim kao pobedu, jer ja umirem slavno,
u celom svetu humki imam, svedoče neko herojstvo davno.

Moje su oči usijanim gvožđem kopali,
a ruke i noge zarđalom kamom odsecali.

Gonili na sve strane sveta, k'o oluja zrno peska,
ali duša i svest prkosno stoje. Znam gde me majka čeka.

Ja ne mogu da umrem, takođe nisam večan,
jer živim dok negde moje srce kuca i nekog triput ljubi,
dok sa mojih usana teče pesma o stradanju strašnom,
a iz pepela te smrti ja se rađam sa snagom još jačom.

Ja ne mogu da umrem, takođe nisam večan.