Psi kao da slute nesreću. Lajali su besno i razdražljivo tog jutra. Nije im smetao negativni celzijus. Para koju su lavežom izbacivali kroz čeljust je bila vrela. Sećam se priče, dedine ili očeve, nisam siguran, da su se pred neko pomračenje sunca, pre četrdesetak godina, možda i više, životinje, u selu u kom su živeli, do ludila uznemirile. Naročito Psi.
Letnja žega, težak miris balege i sena i pomahnitale životinje svesne nemoći pred surovom silom prabića. Ljudi toga nisu svesni. Ušuškani u svoj razum koji ih, nadobudnog li mišljenja, odvaja od životinja i animalnog instikta, svesni da će svemu naći rešenje i objašnjenje. Nesvest!
Psi, koji tovar svog debelog creva ostavljaju na trotoaru, su mnogo iskreniji od svojih vlasnika koji, skriveni iza tamnih naočara i maske razuma, nastavljaju dalje kao da njihov ljubimac nije ništa uradio. Psi su Psi. Kada su gladni - jedu, kada im se jebe - jebu, kada im se trči - trče, kada im se mokri - mokre. Ljudi se, pak, slepo drže svojih pravila, a sve pod geslom razuma. Ne shvati me pogrešno, pravila su dobra i potrebna. Ipak, bolja i potrebnija je sloboda! Sloboda koju ima Pas. Zapitaj se šta to govori Pas dok laje nepoznate prolaznike ili je besan. Sa ljudske, razumske tačke gledišta, ne želim da se zapitam kakve mi je sve urede Pas pljunuo u lice. Povrediće mi ego i moju razumsku sujetu, ali me zato itekako zanima o kakvoj je Nesreći lajao tog hladnog decembarskog jutra dvehiljadedvanaeste godine.
Letnja žega, težak miris balege i sena i pomahnitale životinje svesne nemoći pred surovom silom prabića. Ljudi toga nisu svesni. Ušuškani u svoj razum koji ih, nadobudnog li mišljenja, odvaja od životinja i animalnog instikta, svesni da će svemu naći rešenje i objašnjenje. Nesvest!
Psi, koji tovar svog debelog creva ostavljaju na trotoaru, su mnogo iskreniji od svojih vlasnika koji, skriveni iza tamnih naočara i maske razuma, nastavljaju dalje kao da njihov ljubimac nije ništa uradio. Psi su Psi. Kada su gladni - jedu, kada im se jebe - jebu, kada im se trči - trče, kada im se mokri - mokre. Ljudi se, pak, slepo drže svojih pravila, a sve pod geslom razuma. Ne shvati me pogrešno, pravila su dobra i potrebna. Ipak, bolja i potrebnija je sloboda! Sloboda koju ima Pas. Zapitaj se šta to govori Pas dok laje nepoznate prolaznike ili je besan. Sa ljudske, razumske tačke gledišta, ne želim da se zapitam kakve mi je sve urede Pas pljunuo u lice. Povrediće mi ego i moju razumsku sujetu, ali me zato itekako zanima o kakvoj je Nesreći lajao tog hladnog decembarskog jutra dvehiljadedvanaeste godine.
