Ti sanjaš da si
srećna.
Kraj znaš, zato
živiš do početka.
Za drhtaj u srcu,
osećanja večna,
za nasmejani
pogled, govorenja meka.
Kažeš: ’’Ne volim
patetiku,
tu forsiranu
ljubavnu etiku.’’
Ti sanjaš prava
osećanja,
u trenutak
oblikuješ sećanja.
Ti sanjaš da si
srećna.
Kada voliš, tada
trenut ne čeka.
Predaš se sva. To
je sreća,
kad pored tebe
sam ja. Život nek’ čeka.
Momenat želje,
tren uzbuđenja.
U tebi strast i
ljubavna vrenja,
kap muzike i soba
bela.
Više ne sanjaš,
sada si srećna.
