Vetar

Zaklanjam pogled rukama
da te ne gledam dok odlaziš.
Bojažljivim korakom. U nazad.
Zategnute strune pucaju
i svojim krajevima seku
po koži i vremenu.
U dnu vetra ti čujem glas,
zvonak i nežan, plovi.
Od vetra živim.
Poji me svojom plovidbom.
Po obodima vatre, tvoje ruke,
igraju nepoznati ples.
Slave pobedu ili ka prošlosti vuku?
Ruke brzo nestanu. Zbilja ili magnovenje?
Da li su obmana,
pa da na toj vatri izgorim,
ili žele da me miluju?
Pokrivam se vatrom.
Na kraju vetra ti ne čujem glas.