Da li je vreme prostor pa nam smeta svojim granicama, te se u njemu skrivamo od njega? Ili bežimo?
Mi smo zatvorenici sopstvenih navika.
Slobodu ne poznajemo. Za nju smo samo čuli i stvorili ideal. Težnju. Gledamo pticu. Gledamo ribu. Njima vreme ne postoji. Nebo, reka, more i čovek.
Čovek - u dvorištu svog razuma, u dvorištu omeđenom zidovima i zatvorenim kapijama tako i shvata svoju svrhu i mogućnost.
Riba i ptica nemaju razum. Zato su i slobodne. Čovek je shvatanjem slobode sebi oduzeo slobodu. Postao tamničar i dželat sam sebi.
Ali je zato stvorio umetnost kojom preskače zid, postaje ptica ili riba i ubija svog tamničara.
Ubija sebe i postaje besmrtan.
Mi smo zatvorenici sopstvenih navika.
Slobodu ne poznajemo. Za nju smo samo čuli i stvorili ideal. Težnju. Gledamo pticu. Gledamo ribu. Njima vreme ne postoji. Nebo, reka, more i čovek.
Čovek - u dvorištu svog razuma, u dvorištu omeđenom zidovima i zatvorenim kapijama tako i shvata svoju svrhu i mogućnost.
Riba i ptica nemaju razum. Zato su i slobodne. Čovek je shvatanjem slobode sebi oduzeo slobodu. Postao tamničar i dželat sam sebi.
Ali je zato stvorio umetnost kojom preskače zid, postaje ptica ili riba i ubija svog tamničara.
Ubija sebe i postaje besmrtan.
