Istina

Potopljen u kapi istine
Moja svrha gubi smisao.
Jak ali ogoljen, čekam sunce
da pipne prste i ruke, kao krošnju oraha
u proleće što je olistao.

Moja pitanja su teška ali
su teži odgovori. Kao kamen.
Dok tražim ih u sebi, san i java se kose,
grome, stvori varnicu
da vidim istinu. Plamen.

Vrela je vatra sopstvenog smisla
koja peče sva i boli.
Čoveče u meni daj mi snage
da bol prigrlim i osetim ceo
dok vreo u njemu gorim.

Ne daj mi da stanem.
Ne dozvoli da okrenem glavu.
Viči na mene ako vidiš da odustajem,
jer ne smem, izdajem tebe,
a ti si ja i jesi u pravu!

Jedino me je istina bolela
onda, kada njene odgovore spoznam sam.
Bol urezuje reči u srce
gde stoje ko u kamenu
pored puta, ali ne blede kad svane dan.